S obzirom da se ova problematika moze gledati kroz prizmu religijskog ucenja vagao sam da li da ovu temu postavim ovdje ili pod religijom. Odlucio sam se ipak ovdje jer ne zelim da ostane u okvirima religije, iako ocekujem da ce biti i religijske rasprave.
Postoje razliciti stavovi od onih koji se vode parolom "oko za oko, zub za zub" i opravdavaju je, do onih koji su protiv ovoga kao apsolutno nemoralnog cina kojim i sami postajemo ubice, a ne izvrsitelji presude. Ako se vodimo ovim "oko za oko, zub za zub", smrtnu presudu moramo gledati kao kaznu i na taj nacin onda nemamo sistema rehabilitacije za pocinitelje odredjenih prekrsaja/zlocina jer ih kaznjavamo. U drugom slucaju sve pocinitelje prekrsaja/zlocina podvrgavamo odredjenom vidu rehabilitacije (nelogicno mi je da se neko moze sloziti sa dozivotnom kaznom robije kao moralnim cinom, a osudjivati smrtnu presudu kao nemoralan cin), medjutim postoje prekrsaji/zlocini takve prirode da je jednostavno nemoguce sprovesti rehabilitaciju.
S obzirom da je smrtna presuda (kao i svaka druga presuda rekao bih) direktno povezana sa moralom, moje misljenje je da se ne trebamo ubijati, sto je tako ocito i logicno. Ali iskreno, u pojedinim slucajevima smrtna presuda mi se cini kao nesto sto bas igra na strani dobra za kompletno drustvo. Licno vagam koliko je moralno i ispravno biti za/protiv smrtne presude, a daleko sam od toga da zestoko branim jedno misljenje.
Sta mislite o ovome? Da li ste za ili protiv i iz kojih razloga?